Импликације методолошког индивидуализма и теореме о невидљивој руци на домете деловања слободног тржишта

Bukvić, Rajko (2023): Импликације методолошког индивидуализма и теореме о невидљивој руци на домете деловања слободног тржишта. Published in: ЕКОМ 2023 Актуелни друштвено-економски изазови развоја земаља у савременим условима (2023): pp. 160-176.

Abstract

Serbian. Савремени главни ток економске науке заснован је на методолошком индивидуализму и Смитовој теореми о невидљивој руци, који, наводно, доводе до друштвеног благостања, односно до оптималних економских резултата (у смислу Парета). Занемарујући упитност и применљивост методолошког индивидуализма у другим друштвеним наукама, па и у самој економији, као и бројна ограничења која је поводом дејства и ефеката невидљиве руке сам Смит истакао у Богатству народа, мејнстрим економисти су методолошки индивидуализам и Смитову теорему претворили у мит слободног, ничим ограниченог тржишта, које се намеће не само као теоријски модел, већ и као узор економске политике, данас већ практично свим земљама. Огромну подршку пружају им међународне финансијске организације, на челу с ММФ, које практично креирају економске политике великог броја земаља. У таквим условима као први корак повратка економског суверенитета постављају се проблеми сагледавања ограничења методолошког индивидуализма и теореме (мита) о невидљивој руци, што треба да послужи као основа за преиспитивање актуелне економске науке и формулисања нове економске политике засноване на ширем сагледавању економских феномена у оквирима целокупних друштвених кретања. Рад је посвећен анализи наведених проблема и њиховој критици, која је још увек недовољно гласна и прихваћена и поред значајних имена која су томе дала известан, не мали, допринос. На крају се даје предлог новог приступа формулисању економске политике који се заснива на искуствима познатим из економске историје разних епоха, а која су уважавала не само тржишне критеријуме већ су имала шири увид у економске и друштвене токове и потребе не само појединаца већ и целих заједница. English. The modern mainstream of economic science is based on methodological individualism and Smith's theorem on the invisible hand, which supposedly lead to social well-being, that is, to optimal economic results (in the sense of Pareto). Ignoring the questionability and applicability of methodological individualism in other social sciences, even in economics itself, as well as the numerous limitations that Smith himself pointed out regarding the effects and effects of the invisible hand in The Wealth of Nations, mainstream economists have turned methodological individualism and Smith's theorem into a myth of a free, unrestricted market, which imposes itself not only as a theoretical model, but also as a model of economic policy, today practically in all countries. They are given enormous support by international financial organizations, led by the IMF, which practically create the economic policies of a large number of countries. In such conditions, as the first step in the return of economic sovereignty, the problems of understanding the limitations of methodological individualism and the theorem (myth) about the invisible hand are raised, which should serve as a basis for re-examining current economic science and formulating a new economic policy based on a broader understanding of economic phenomena within the framework of all social movements. The work is dedicated to the analysis of the mentioned problems and their criticism, which is still not sufficiently loud and accepted, despite the significant names that made a certain, not small, contribution to it. At the end, a proposal for a new approach to the formulation of economic policy is given, which is based on experiences known from the economic history of various epochs, which respected not only market criteria, but had a broader insight into economic and social flows and the needs of not only individuals but also entire communities.

• Item Type: MPRA Paper
• English Title: Implications of methodological individualism and the invisible hand theorem on the scope of free market action
• Language: Serbian
• Keywords: методолошки индивидуализам, невидљива рука, слободно тржиште, економска наука, економска политика, methodological individualism, invisible hand, free market, economic science, economic policy
• Subjects: A - General Economics and Teaching > A1 - General Economics > A11 - Role of Economics ; Role of Economists ; Market for Economists; B - History of Economic Thought, Methodology, and Heterodox Approaches > B4 - Economic Methodology > B40 - General; E - Macroeconomics and Monetary Economics > E1 - General Aggregative Models > E13 - Neoclassical

References

Басу, К. (2014 /2011/). По ту сторону невидимой руки. Основания новой экономической науки, Москва: Издательство Института Гайдара.

Буквић, Р. (2012). Вашингтонски консензус и деиндустријализација источне и југоисточне Европе, Нова српска политичка мисао, 20(1‒2), 7‒28.

Буквић, Р. (2019). Други канон и Маршалов план као модел економске политике, у: Развој малих земаља у условима глобализације, Бања Лука: Академија наук и умјетности Републике Српске, стр. 117–144.

Ковалик, Т. (2009). У истоков современного финансового кризиса, Белорусский экономический журнал, 13(1), 4–12.

Мартьянов, В. С. (2017). Политические пределы homo economicus, Общественные науки и современность, (2), 104–118.

Bourdieu, P. (1997). Le champ économique, Actes de la recherche en sciences sociales, 119(4), 48–66.

Defoe, D. (1920 /1719/). Robinson Crusoe, New York: Cosmopolitan Book Corporation.

Durkheim, É. (1888) Cours de science sociale. Leçon d’ouverture, Revue internationale de l'enseignement, XV, 1888, 23-48.

Horvat, B. (2004). Socijalno-tržišna ili „čista” tržišna privreda, pogovor u: Dž. E. Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, Beograd: SBM-x, 2004 /2002/, 291–301.

Jevons, W. S. (1965 /1871/). The Theory of Political Economy, 5th ed., New York: August M. Kelley.

Kafka, F. (1925). Der Prozess, Berlin: Verlag Die Schmiede.

Koen, D. (2014 /2012/). Homo Economicus. (Zabludeli) prorok novih vremena, Beograd: Clio.

Kornai, J. (1983 /1971/). Anti-equilibrium. O teoriji ekonomskih sistema i zadacima istraživanja, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost.

Marks, K. (1964 /1867/). Kapital. Kritika političke ekonomije. Prvi tom, knjiga I, Beograd: Kultura.

Menger, K. (2008 /1883/). Istraživanja o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju, Beograd: Službeni glasnik.

North, D. C. (1977). Market and other Allocations Systems in History: The Challenge of Karl Polanyi, The Journal of European Economic History, 6(5), 703–716.

Rae, J. (1895). Life of Adam Smith, London and New York: Macmillan & Co.

Reinert, E. S. (2006 /2004/). Globalna ekonomija. Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji, Beograd: Čigoja štampa.

Reinert, E. S. (1999). The role of the state in economic growth, Journal of Economic Studies, 26(4–5), 268–326.

Ricardo, D.. (1953 /1817/). Načela političke ekonomije, Zagreb: Kultura.

Robbins, L. (1932). An Essay on the Nature and Significance of Economic Science, London:Macmillan & Co.

Sen, A. K. (1985 /1973/). O ekonomskoj nejednakosti, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost.

Serra, A. (1952 /1613/). Kratka rasprava o uzrocima koji mogu izazvati obilje zlata i srebra u kraljevinama u kojima nema rudnika s primjenom na kraljevinu Napulj, u: Ekonomisti XVII. i XVIII. stoljeća, Zagreb, Kultura, str. 109–188.

Shell, K. (1971). Notes on the Economics of Infinity, Journal of Political Economy, 79(5), 1002–1011.

Smit, A. (1970 /1776/). Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Beograd: Kultura.

Smit, A. (2008 /1759/). Teorija moralnih osećanja, Podgorica: CID.

Swedberg, R. (2008). Načela ekonomske sociologije, Zagreb – Podgorica: MATE – CID.

Veblen, Th. (1898). Why is Economics not an Evolutionary Science?, The Quarterly Journal of Economics, 12(4), 373–397.

Weise, P. (1989). Homo economicus und homo sociologicus. Die Schreckensmänner der Socialwissenschaften, Zeitschrift für Sociologie, 18(2), 148–161.