Bukvić, Rajko (2022): Дигитална економија у Србији: резултати и перспективе. Published in: Зборник Матице српске за друштвене науке , Vol. 73, No. 181(1) (2022): pp. 1-19.
Preview |
PDF
MPRA_paper_112802.pdf Download (366kB) | Preview |
Abstract
Serbian: У раду се анализирају досадашњи резултати изградње дигиталне економије у Србији. Полази се од потпуно прихваћеног става у савременој науци да су ИКТ (информационо-комуникационе технологије) посебно важни чиниоци, који чине могућним технологије које имају велики утицај на многе делатности и социјални живот. У тим оквирима мерење нивоа развијености ИКТ, њиховог економског и социјалног утицаја, и спремности земље за њихову примену мора да има велики значај. У првом делу овог чланка представљени су неки индикатори примене ИКТ технологија у Србији. Даље, указује се на неке важније показатеље ИКТ сектора у оквирима економије Србије (број запослених, удео у БДП, спољнотрговинска размена и директне стране инвестиције, број компанија). На основу тих показатеља Србија се сврстава у лидере у настајању. На крају су представљени резултати истраживања, у коме је конструисан композитни индекс дигиталне трансформације на основу девет широко коришћених индекса.
English: The paper considers the results of the digital economy building in Serbia. It begins from the opinion generally accepted in the modern science that ICT (information and communication technologies) are important drivers, which ‘enables’ technologies that have a broad impact on many sectors of the economy and social life. In this framework, the measuring the level of ICT development, their economic and social impact, and the country’s readiness to use them must be of great importance. In the first part of the paper some indicators of the use of ICT technologies in Serbia are presented. Further, we present some data of the ICT sector of Serbian economy (number of employees, share in the GDP, foreign trade and foreign direct investments, as well the number of companies). On the basis of such indicators Serbia can be classified as an “emerging leader” (Столярова). At the end we present the results of a research (Goloventchik and Zhyrkevich), in which the composite index of the digital transformation was constructed on the basis of nine broad used indicators.
Item Type: | MPRA Paper |
---|---|
Original Title: | Дигитална економија у Србији: резултати и перспективе |
English Title: | Digital Economy in Serbia: Results and Prospects |
Language: | Serbian |
Keywords: | дигитална економија, информационо-комуникационе технологије, мале европске економије, Србија, digital economy, information and communication technologies, small European economies, Serbia |
Subjects: | D - Microeconomics > D8 - Information, Knowledge, and Uncertainty > D80 - General O - Economic Development, Innovation, Technological Change, and Growth > O1 - Economic Development > O11 - Macroeconomic Analyses of Economic Development O - Economic Development, Innovation, Technological Change, and Growth > O3 - Innovation ; Research and Development ; Technological Change ; Intellectual Property Rights > O30 - General O - Economic Development, Innovation, Technological Change, and Growth > O5 - Economywide Country Studies > O52 - Europe O - Economic Development, Innovation, Technological Change, and Growth > O5 - Economywide Country Studies > O57 - Comparative Studies of Countries |
Item ID: | 112802 |
Depositing User: | Rajko M. Bukvić |
Date Deposited: | 20 Apr 2022 07:38 |
Last Modified: | 01 May 2022 15:50 |
References: | Бакуменко, Людмила Петровна и Елизавета Александровна Минина (2020). Международный индекс цифровой экономики и общества (I-DESI): тенденции развития цифровых технологий, Статистика и экономика, 17(2): 40–54. Басаев, Заурбек Валерьевич (2018). Цифровизация экономики: Россия в контексте глобальной трансформации, Мир новой экономики, 12(4): 32–38. Буквич, Райко М. (2021). Оценка состояния и перспективы цифровой трансформации экономики Сербии, I Международная научно-практическая конференция «Развитие сервисной деятельности в условиях цифровизации экономики: актуальные проблемы и их решение», 30 апреля 2021 г., Нижегородский государственный инженерно-экономический университет Факультет сервиса, Нижний Новгород (Россия), 11–20. Давыденко, Елена Леонидовна и Ботеновская Екатерина Сергеевна (2015). Европейские страны с малой экономикой. Особенности внешней торговли и инновационного развития, Минск: БГУ. Е-билтен I квартал 2020 (јануар–март), Београд: Привредна комора Србије, Удружење за електронске комуникације и информационо друштво. Е-билтен I квартал 2021 (јануар–март), Београд: Привредна комора Србије, Удружење за електронске комуникације и информационо друштво. Столярова, Екатерина (2020). Европейские страны с малой открытой экономикой в международной торговле ИТ-услугами, Банкаўскi веснiк, (10): 61–72. Стратегија развоја електронских комуникација у Републици Србији од 2010. до 2020. године (2010). Службени глaсник РС, бр. 68/2010. Стратегија развоја индустрије информационих технологија за период од 2017. до 2020. године (2016). Службени гласник РС, бр. 95/2016. Стрaтeгиja рaзвoja инфoрмaциoнoг друштвa у Рeпублици Србиjи дo 2020. гoдинe (2010). Службени глaсник РС, бр. 51/2010. Стратегија развоја широкопојасних мрежа и сервиса у Републици Србији до 2016. године (2005, 2007–2008, 2011–2145, 2014). Службени гласник РС, бр. 55/05,101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14. Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2020. (2020). Београд: Републички завод за статистику. A Digital Agenda for Europe (2010). Brussels: European Commission. Bukvić, Rajko M. and Dragan R. Petrović (2021). Manufacturing and Information Society in Serbia: Current Status and Prospects. 11th International Conference EMoNT-2021, 20–23 June 2021, Vrnjačka Banja (Serbia). Dutta, Soumitra and Bruno Lanvin (eds.) (2019). The network readiness index 2019: towards a future-ready society. Washington: Portulans Institute. Dutta, Soumitra; Bruno Lanvin and Sacha Wunsch-Vincent (eds.) (2019). Global innovation index 2019: creating healthy lives – the future of medical innovation. 12th edition. Geneva: Cornell University, INSEAD, WIPO. Dutta, Soumitra; Bruno Lanvin and Sacha Wunsch-Vincent (eds.) (2020). Global innovation index 2020: creating healthy lives – the future of medical innovation. 13th edition. Geneva: Cornell University, INSEAD, WIPO. Goloventchik, Galina G. and Anhelina B. Zhyrkevich (2020). Assessment of the digital transformation of European countries with small open economies. Journal of the Belarusian State University. Economics, 2: 27–37. IMD world digital competitiveness ranking 2019 (2019). Lausanne: IMD World Competitiveness Centre. Madžar, Lidija (2020). Značaj digitalnih inovacija i stanje digitalne privrede u Srbiji. Ekonomska politika Srbije u 2020. godini, Beograd: Ekonomski fakultet, 297–310. Measuring digital development. Facts and figures 2019 (2019). Geneva: International Telecommunication Union. Powering intelligent connectivity with global collaboration. Mapping your transformation into a digital economy with GCI 2019 (2019). Huawei Technologies Co., Ltd. Radovanović, Danica (2013). The Internet and digital divide in South Eastern Europe: Connectivity does not end the digital divide, skills do. In: M. Ragnedda and G. W. Muschert (eds.), The Digital Divide. The internet and social inequality in international perspective, London: Routledge. Soldić-Aleksić, Jasna and Rade Stankić (2015). A comparative analysis of Serbia and the EU member states in the context of networked readiness index values. Economic Annals, 60(206), 45–86. Tapscott, Don (1995). The digital economy: rethinking promise and peril in the age of networked intelligence, McGraw-Hill. Ubiparipović, Bogdan; Predrag Matković, Mirjana Marić and Pere Tumbas (2020). Critical Factors of Digital Transformation Succes: A Literature Review, Ekonomika preduzeća, 68(5–6): 440–415. United Nations E-Government Survey 2018: Gearing e-government to support transformation towards sustainable and resilient societies (2018). New York: United Nations. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2014. (2014). Beograd: Republički zavod za statistiku. Van Dijk, Jan A. G. M. (2005). The Network Society. Social Aspects of New Media, 2nd ed., London – Thousand Oaks – New Delhi: Sage Publications Ltd. Van Dijk, Jan & Kenneth Hacker (2003). The Digital Divide as a Complex and Dynamic Phenomenon. The Information Society, 19(4): 315–326. Woodall, Marc and Michael Gibson (eds.) (2017). Measuring the information society report. Volume 1. Geneva: International Telecommunication Union. Żelazny, Rafał (2015). Information society and knowledge economy – essence and key relationships. Journal of Economics and Management, 20(2): 5–22. Како гласају пензионери Београда vs. општа популација, НСПМ, 1. март 2018. Доступно на: http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/penzioneri-beograda.html. Приступљено: 25. 8. 2021. Предлог стратегије развоја информационог друштва и информационе безбедности 2021–2026. са акционим планом за период 2021–2023. Доступно на: https://mtt.gov.rs/ slider/javna-rasprava-4/?0=cir. Приступљено: 25. 8. 2021. Србија дигитализује. Програм ширења знања из области дигиталне трансформације, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу. Доступно на: https://www.ite.gov.rs/tekst/sr/4287/srbija-digitalizuje.php. Приступљено: 25. 8. 2021. Digital economy and society index, Brussels: European Commission. Доступно на: https:// digital-agenda-data.eu/datasets/desi/visualizations. Приступљено: 25. 8. 2021. Gajić, Mihailo (2020). Od čega zavisi budućnost IT sektora u Srbiji? 8. септембар 2020. Доступно на: https://talas.rs/2020/09/08/od-cega-zavisi-buducnost-it-sektora-u-srbiji/. Приступљено 26. 8. 2021. Oxford Dictionary on lexico.com. Доступно на: www.lexico.com. Приступљено: 20. 8. 2021. |
URI: | https://mpra.ub.uni-muenchen.de/id/eprint/112802 |